Presađivanje sobnih biljaka, kada je pravo vreme, koja zemlja se koristi i kako se biljka ne šokira

Presađivanje je jedan od retkih poslova oko sobnih biljaka koji ljudi odlažu godinama, najčešće iz straha da će nešto pokvariti. U stvarnosti je istina obrnuta, jer se veći broj biljaka izgubi zato što nikada nisu presađene nego zato što su presađene pogrešno. Zemlja se s vremenom istroši, korenje popuni saksiju i biljka jednostavno nema više odakle da uzme hranu i vazduh. Kada se zna kada i kako se to radi, presađivanje traje petnaest minuta i biljka posle njega izgleda kao nova.

Kako se prepoznaje da je biljci potrebna nova saksija

Postoji nekoliko jasnih znakova koje ne treba tražiti pod lupom. Prvi je korenje koje izlazi kroz otvore na dnu saksije ili se vidi na površini zemlje. Drugi je da voda pri zalivanju odmah procuri kroz saksiju, jer u njoj skoro da nema više zemlje nego korena. Treći je da biljka prestane da raste, iako je zalivana i prihranjivana, a četvrti je da se zemlja povuče od ivica saksije i postane tvrda kao ploča. Ako se poklope dva ili tri znaka, vreme je za presađivanje.

Kada je najbolje vreme za presađivanje

Najbolji period je rano proleće, od kraja februara do maja, kada biljka izlazi iz mirovanja i kreće u rast, pa najbrže obnovi korenje. Leto je takođe prihvatljivo, ali se izbegavaju najtopliji dani, jer se biljka teže oporavlja na visokoj temperaturi. Kasna jesen i zima nisu dobar izbor, jer je biljka u mirovanju i presađivanje je tada nepotreban stres. Jedini izuzetak je hitna situacija, dakle kada je koren istrulio ili je saksija pukla, jer se u tim slučajevima ne čeka sezona.

Koliko često se sobne biljke presađuju

Ovde ne postoji jedno pravilo, jer sve zavisi od brzine rasta. Brzorastuće biljke, kao što su monstera, filodendron, pothos i sobna palma, traže novu saksiju svake godine ili svake druge godine. Sporije biljke, poput sansevijerije, zamiokulkasa i kaktusa, mirno stoje po tri do četiri godine u istoj saksiji. Orhideje se presađuju kada se supstrat raspadne, dakle otprilike svake dve do tri godine. Velike biljke u teškim saksijama se često ne presađuju uopšte, nego im se jednom godišnje zameni gornji sloj zemlje.

Kolika saksija se bira i zašto veća nije bolja

Najčešća greška je preskakanje nekoliko brojeva odjednom, u nadi da će biljka brže rasti. Dešava se suprotno, jer u prevelikoj saksiji ostane mnogo zemlje koju korenje ne dodiruje, a ta zemlja zadržava vodu i postaje mesto gde počinje truljenje. Pravilo je da nova saksija bude dva do tri centimetra šira u prečniku od stare, dakle jedan broj veća. Za biljke sa plitkim korenom biraju se niže i šire saksije, a za one sa dubokim korenom uže i dublje.

Koja saksija je bolja, glinena ili plastična

Obe imaju svoje mesto i izbor zavisi od biljke i od vaših navika u zalivanju. Glinena saksija propušta vazduh i vlagu kroz zid, pa se zemlja brže suši, što odgovara kaktusima, sukulentima i svima koji ne vole vlažno stopalo. Plastična saksija duže zadržava vlagu i lakša je, pa odgovara biljkama koje vole stalno blago vlažnu zemlju i onima koji zaboravljaju da zaliju. Ono što je nepromenljivo je da saksija mora imati otvor na dnu, jer je saksija bez otvora najbrži put do truljenja korena.

Koja zemlja se koristi za sobne biljke

Univerzalni supstrat za sobne biljke pokriva veliku većinu slučajeva, ali se retko koristi sam. Većini biljaka prija da se u zemlju doda perlit ili krupniji pesak za rastresitost, u odnosu od otprilike jedne petine, jer to omogućava korenju da diše. Sukulenti i kaktusi traže poseban, izrazito peskovit supstrat, orhideje traže koru, a ne zemlju, dok biljke sa mnogo lišća vole zemlju sa nešto tresetа i komposta. Zemlja iz bašte se ne unosi u stan, jer je previše zbijena i često nosi štetočine i seme korova.

Zašto se na dno saksije stavlja drenaža

Drenaža je sloj koji sprečava da voda stoji uz same krajeve korena. Na dno se stavlja sloj šljunka, keramzita ili slomljenih komada stare glinene saksije, debljine dva do tri centimetra. Preko toga ide zemlja, pa biljka. Kod velikih saksija drenaža ima i drugu ulogu, jer smanjuje količinu zemlje i time težinu. Bitno je da se u tacni ispod saksije nikada ne ostavlja voda duže od pola sata posle zalivanja.

Kako se biljka vadi iz stare saksije bez lomljenja

Biljka se najlakše vadi kada je zemlja blago vlažna, ali ne mokra, dakle dan posle zalivanja. Saksija se okrene naopako, pridrži se rukom oko stabla i lagano kucne po ivici, a ako ne popušta, sa strane se prođe nožem uz zid saksije. Vučenje za stablo se izbegava, jer se tako lomi vrat biljke. Kod plastičnih saksija dodatno pomaže da se saksija sa strane blago pritisne i savije, čime se zemlja odvoji od zida.

Šta se radi sa korenjem pre nego što biljka uđe u novu saksiju

Kada je biljka izvađena, korenje se pregleda. Zdrav koren je čvrst i svetle boje, dok je truo koren taman, mekan i lako se raspada među prstima. Sve što je trulo se odseca čistim i oštrim makazama, a suvi ostaci se uklone. Ako je korenje potpuno oblikovalo saksiju i formiralo gustu mrežu, ono se pri dnu blago razlabavi prstima, kako bi krenulo u novu zemlju umesto da nastavi da se vrti u krug.

Kako se biljka pravilno postavlja u novu saksiju

Na drenažu se sipa sloj zemlje, pa se biljka stavi u sredinu i postavi na istu dubinu na kojoj je i bila, jer preduboko posađena biljka lako počne da truli u osnovi stabla. Zatim se zemlja dosipa sa strana, u nekoliko navrata, uz lagano kuckanje saksije o sto da se popune šupljine. Zemlja se ne nabija prstima jakom silom, jer se time izbaci vazduh koji je korenju potreban. Na vrhu se ostavlja dva do tri centimetra praznog prostora do ivice, kako voda pri zalivanju ne bi prelivala preko ivice.

Šta se radi prvih nedelju dana posle presađivanja

Prvi dani odlučuju o tome kako će se biljka oporaviti. Odmah posle presađivanja biljka se dobro zalije, kako bi se zemlja slegla, a zatim se sledeće zalivanje odlaže dok se površina ne prosuši. Biljka se drži na svetlom mestu, ali bez direktnog sunca, i bez promaje, jer je u tom trenutku osetljivija nego inače. Prihrana se ne daje najmanje mesec dana, jer sveža zemlja već sadrži hranljive materije, a đubrivo na sveže rezano korenje deluje kao dodatni stres.

Zašto biljka posle presađivanja ponekad povuče lišće

Blago opuštanje listova ili gubitak jednog do dva donja lista je normalna reakcija i naziva se šok presađivanja. Biljka je u tom trenutku usmerila svu energiju u obnovu korenja, pa listovi privremeno trpe. To prolazi za nekoliko dana do dve nedelje, pod uslovom da se ne pretera sa zalivanjem, što je najčešća reakcija zabrinutog vlasnika. Ako listovi žute masovno i zemlja je stalno mokra, problem nije u presađivanju nego u previše vode.

Kada se biljka ne presađuje, nego se samo osveži zemlja

Za velike primerke u teškim saksijama presađivanje često nije praktično, a i nije neophodno. Umesto toga se radi zamena gornjeg sloja zemlje, dakle skine se pet do sedam centimetara stare zemlje sa površine, pazeći da se ne ošteti korenje, i dosipa se svež supstrat. Taj postupak se radi jednom godišnje, u proleće, i biljci vraća deo hranljivih materija. Isto rešenje je dobro i za biljke koje su tek kupljene i lepo izgledaju, jer se njima presađivanje odlaže za sledeću sezonu, kada se prilagode novom prostoru.