Nega orhideje kod kuće, zašto gubi cvetove, kako se pravilno zaliva i kako da ponovo procveta

Orhideja je najprodavanija sobna biljka kod nas i istovremeno ona oko koje ljudi najviše brinu. Dobije se na poklon, cveta prelepo dva ili tri meseca, a onda odjednom počne da gubi cvetove i vlasnik pomisli da je nešto pogrešio. U najvećem broju slučajeva nije pogrešio ništa, jer je otpadanje cvetova prirodan deo ciklusa, ali ono što dolazi posle toga zaista odlučuje da li će orhideja ponovo procvetati ili polako propasti.

Zašto orhideja nije obična sobna biljka

Orhideja koja se najčešće prodaje kod nas je falenopsis, biljka koja u prirodi ne raste u zemlji nego na drveću, gde se korenjem drži za koru i upija vlagu iz vazduha i kiše. Zbog toga njeno korenje traži vazduh isto koliko i vodu, i zbog toga se ona ne sadi u običnu zemlju za cveće nego u krupnu koru. Kada se ta jedna činjenica razume, sve ostalo postaje logično, jer se orhideja ne neguje kao muškatla ili fikus nego kao biljka koja voli svetlost, vazduh oko korena i sušenje između zalivanja.

Zašto orhideja gubi cvetove i da li je to normalno

Cvetovi falenopsisa traju u proseku od dva do četiri meseca i posle toga prirodno venu, jedan po jedan, počev od donjeg. To nije bolest nego kraj ciklusa cvetanja. O problemu se radi kada cvetovi otpadnu naglo i svi odjednom, dok su još sveži, ili kada pupoljci požute i opadnu pre nego što se otvore. Najčešći uzroci takvog naglog opadanja su promena mesta, promaja, hladan vazduh sa prozora zimi, blizina grejnog tela i suv vazduh, a kod novokupljene biljke i sam šok preseljenja iz cvećare u stan.

Kako se orhideja pravilno zaliva

Najveća greška u nezi orhideje je često zalivanje malim količinama vode. Ispravan način je potapanje, dakle saksija se spusti u posudu sa mlakom vodom na petnaest do dvadeset minuta, a zatim se izvadi i ostavi da se sva višak voda ocedi. Posle toga se orhideja vraća na svoje mesto i ne zaliva dok se supstrat ne osuši. U proseku je to jednom nedeljno leti i jednom u deset do četrnaest dana zimi, ali se nikada ne ide po kalendaru nego po stanju korena.

Kako se po korenju zna kada treba zaliti

Ovo je najkorisniji trik u celoj priči i zbog njega se orhideje i prodaju u providnim saksijama. Kada je korenje srebrnasto sivo, biljci treba voda, a kada je jarko zeleno, vlage još ima dovoljno. Uz to se proverava i težina saksije, jer je suva saksija osetno lakša. Ako u saksiji ima kondenzacije i kapljica na zidovima, zalivanje se odlaže, jer voda koja stalno stoji oko korena vodi u truljenje.

Zašto se voda nikada ne sipa u srce biljke

Srce ili centar rozete je mesto gde iz sredine izlaze novi listovi i tu se voda ne sme zadržavati. Ako voda ostane u tom udubljenju preko noći, javlja se truljenje srca, od koga se biljka retko oporavi. Zato se orhideja ne prska po centru i ne zaliva odozgo bez pažnje, a ako voda ipak uđe u sredinu, upije se salvetom ili papirnim ubrusom. Isti oprez važi i kod prskanja lišća, gde se prska sa strane, a ne odozgo u rozetu.

Koliko svetlosti orhideji treba i gde je najbolje mesto

Orhideja voli mnogo svetlosti, ali ne voli direktno podnevno sunce, jer joj listovi izgore i pojave se svetle ili smeđe mrlje. Najbolje mesto je prozor sa istočne strane ili blizina zapadnog prozora sa laganom zavesom. Ako listovi postanu tamnozeleni i mekani, biljka najverovatnije nema dovoljno svetla, a ako postanu žućkasti i tvrdi, svetla ima previše. Zimi, kada su dani kratki, orhideja se pomera bliže prozoru, ali dalje od hladnog stakla i od radijatora ispod prozora.

Kako se orhideja natera da ponovo procveta

Posle završenog cvetanja mnogi bace biljku, a upravo tada počinje najzanimljiviji deo. Kada svi cvetovi otpadnu, cvetna stabljika se pregleda, pa ako je zelena, seče se nekoliko centimetara iznad drugog ili trećeg zadebljanog čvora odozdo, jer iz njega može krenuti novi izdanak. Ako je stabljika potpuno suva i smeđa, seče se pri dnu. Ono što najviše stimuliše novo cvetanje je razlika između dnevne i noćne temperature od nekoliko stepeni, koja se u našim stanovima najlakše postiže u jesen i u proleće.

Kada i kako se orhideja presađuje

Orhideja se ne presađuje po lepoti saksije nego po stanju supstrata. Kora se vremenom raspada i pretvara u sitnu masu koja zadržava vodu, a to je početak problema sa korenom. Po pravilu se presađuje svake dve do tri godine, najbolje posle cvetanja, u supstrat za orhideje sa krupnom korom i u providnu saksiju sa dosta otvora. Prilikom presađivanja se suvo i trulo korenje odseca čistim makazama, a zdravo, čvrsto i svetlo korenje se ostavlja i pažljivo raspoređuje u novoj saksiji.

Šta znače žuti listovi i naborano lišće

Jedan donji list koji polako žuti i otpada je normalna obnova biljke i ne treba brinuti. Problem je kada listovi postanu mekani i naborani kao izduvan balon, jer to znači da biljka ne uspeva da uzme vodu. Paradoksalno, uzrok je najčešće previše zalivanja, jer je korenje istrulilo i više ne funkcioniše, pa biljka žedni iako je supstrat mokar. U tom slučaju se orhideja vadi, truli koren se uklanja, a biljka se stavlja u svež i suv supstrat da se korenje oporavi.

Šta su vazdušni korenovi i da li se seku

Debeli srebrnasti korenovi koji izlaze izvan saksije i idu u vazduh su potpuno normalna pojava i znak da se biljka dobro oseća. Oni ne treba da se seku i ne treba na silu da se guraju u saksiju, jer se pri tome lome. Njihova uloga je da upijaju vlagu iz vazduha, pa ih je dovoljno povremeno navlažiti prskanjem. Ako ih ima izuzetno mnogo, to je znak da biljci prija svetlost i vlažnost vazduha na tom mestu.

Kako se orhideja prihranjuje

Orhideja ne traži mnogo hrane, ali joj u periodu rasta prija redovna i slaba prihrana. Koristi se đubrivo namenjeno orhidejama, razblaženo više nego što piše na pakovanju, i to na svako drugo ili treće zalivanje u toku proleća i leta. Zimi, kada biljka miruje, prihrana se svodi na minimum ili se potpuno prekida. Prevelika količina đubriva ostavlja bele naslage soli na korenju i u supstratu i lako izazove više štete nego koristi.

Kako se orhideja neguje u našim stanovima zimi

Zima je za orhideju najteži deo godine, jer se spajaju suv vazduh od grejanja, malo svetlosti i hladan vazduh sa prozora. Praktično rešenje je da se biljka drži na svetlom mestu, ali sa razmakom od hladnog stakla, i da se posuda sa vodom ili vlažni šljunak drži u blizini radi vlažnosti vazduha. Zalivanje se proređuje jer se supstrat suši sporije, a nikada se ne zaliva hladnom vodom sa česme nego mlakom i odstajalom. Provetravanje je korisno, ali se biljka za to vreme skloni od direktne promaje.

Zašto se orhideja isplati kao poklon

Orhideja je jedan od retkih poklona koji izgleda raskošno, a traje mesecima i uz malo znanja se vraća u cvet svake godine. Za razliku od rezanog cveća, koje ima svoju lepu ali kratku priču, saksijska orhideja ostaje u prostoru kao trajna uspomena. Zbog toga se najčešće bira za useljenje, jubileje, rođendane i poslovne prilike, a posebno za ljude koji vole biljke. Ako se uz nju priloži i kratko uputstvo o zalivanju i svetlu, poklon dobija dodatnu vrednost, jer novi vlasnik zna kako da ga sačuva.