Cveće za alergičare, koje cveće ne izaziva alergiju i šta pokloniti osobi koja kija od polena

Svako ko ima alergiju na polen zna onaj trenutak kada mu neko donese buket, a oči već počnu da suze. Neprijatno je i onome ko je poklon doneo. Alergija na cveće pogađa mnogo ljudi, posebno u proleće i krajem leta, kada je vazduh u Nišu i okolini pun polena trava i ambrozije. Dobra vest je da sobno i rezano cveće iz cvećare retko izaziva jake reakcije, pod uslovom da se izabere prava vrsta. Ovaj tekst objašnjava koje cveće je dobar izbor, a koje treba izbegavati.

Zašto cveće iz cvećare ređe izaziva alergiju od trave i drveća

Najveći deo polenske alergije potiče od biljaka koje oprašuje vetar, poput trava, breze, leske i ambrozije. Njihov polen je sitan, lak i putuje kilometrima kroz vazduh. Većinu ukrasnog cveća oprašuju insekti, pa je njihov polen krupniji, lepljiv i ne leti po sobi. Zbog toga kod mnogih alergičara buket na stolu ne izaziva nikakve tegobe. Kod nekih ljudi ipak problem pravi jak miris ili polen koji se prospe sa cveta na sto, pa izbor vrste ostaje bitan.

Koje cveće se smatra najsigurnijim za alergičare

Ruže su među najboljim izborima, posebno sorte sa mnogo latica, kod kojih je polen skriven duboko u cvetu. Lale imaju malo polena i blag miris, pa su odličan prolećni izbor. Hortenzije, karanfili i orhideje takođe se često preporučuju osobama osetljivim na polen. Za zimski period dobri su ciklama i amarilis, sa krupnim cvetovima i malo polena koji se lako uklanja. Ovakvo cveće daje lep buket bez rizika za većinu ljudi.

Cveće koje je bolje izbeći

Prvo mesto na listi zauzimaju biljke iz porodice glavočika, kojoj pripadaju hrizanteme, margarete, kamilica i suncokret. Osobe alergične na ambroziju često reaguju i na njih, jer su srodne biljke. Ljiljan ima mnogo krupnog narandžastog polena koji ostavlja fleke i jak miris koji kod nekih ljudi izaziva glavobolju. Zumbul, jasmin i frezija mirišu intenzivno, što u zatvorenom prostoru smeta osetljivima. Za alergičare je bolje birati cveće sa blagim mirisom, čak i kada polen nije problem.

Može li se ljiljan pripremiti tako da ne smeta

Florista može da ukloni prašnike, narandžaste delove u sredini cveta koji nose polen, pre nego što ljiljan stavi u buket. Cvet tada izgleda isto lepo, polen se ne rasipa po stolu i ne ostavlja fleke na odeći. Miris ostaje, pa ljiljan nije dobar izbor za osobe koje reaguju na jake mirise. Ako ljiljan stigne nepripremljen, prašnici se mogu skinuti papirnom maramicom. Rade se pažljivo, bez dodirivanja polena prstima.

Saksijsko cveće za alergičare

Kod saksijskih biljaka problem češće pravi zemlja nego polen. Vlažna zemlja u saksiji može da razvije buđ, na koju je deo ljudi alergičan. Za alergičare su dobar izbor biljke koje se ne zalivaju često, poput sansevierije, zamiokulkasa i kaktusa. Orhideja raste u kori umesto u zemlji, pa je i ona povoljan izbor. Gornji sloj zemlje može se prekriti sitnim kamenčićima, što smanjuje razvoj buđi na površini.

Na šta paziti kod poklona osobi sa alergijom

Ako niste sigurni na šta je osoba alergična, najbolje je pitati nekoga iz porodice. Poruka cvećari da se buket pravi za alergičara dovoljna je da florista izbegne rizične vrste. Mešani buketi sa poljskim cvećem i suvim travama lepo izgledaju, ali često sadrže upravo biljke koje izazivaju reakcije. Za bolničku posetu osobi sa astmom bolje je odabrati večnu ružu ili poklon bez živog cveća. Pažnja prema zdravlju primaoca deo je dobrog poklona.

Večna ruža i suvo cveće kao alternativa

Stabilizovane ruže prolaze postupak kojim se iz cveta uklanja sok i zamenjuje posebnom tečnošću, pa ne ispuštaju polen i nemaju jak miris. Za mnoge alergičare to je najsigurniji cvetni poklon, a traje dugo bez vode. Suvo cveće je drugačija priča. Ono skuplja prašinu, a pojedine osušene trave mogu i dalje da nose polen. Kutija sa večnom ružom zato je bolja opcija od buketa suvog cveća za osobu sa izraženom alergijom.

Kako držati buket u kući da manje smeta

Buket ne stavljajte u spavaću sobu, posebno ne pored kreveta. Voda u vazi menja se na dan ili dva, jer ustajala voda razvija bakterije i neprijatan miris. Uvele cvetove i lišće uklanjajte čim počnu da venu, jer tada se češće razvija buđ. Sto ispod vaze brišite vlažnom krpom kako biste pokupili prosuti polen. Provetravanje prostorije pomaže i zbog mirisa i zbog vazduha.

Sezona polena u Nišu i okolini

Proleće donosi polen drveća, od leske i breze do topole. Početkom leta dominiraju trave, a od kraja jula do jeseni ambrozija, koja je posebno raširena na zapuštenim parcelama oko grada. U tim nedeljama alergičari su osetljiviji na sve, pa i na cveće koje inače podnose. Buket u ovom periodu treba birati još pažljivije. Zimski meseci, bez polena napolju, najmirniji su period za cvetne poklone.

Kada se obratiti lekaru

Blago kijanje ili suzenje očiju posle mirisanja buketa obično prolazi kada se cveće skloni. Otežano disanje, otok lica ili jak osip traže lekarsku pomoć, posebno kod osoba sa astmom. Alergolog testiranjem može da utvrdi na koje biljke tačno reaguje organizam. Takav nalaz pomaže i pri izboru cveća, i pri planiranju boravka napolju tokom sezone polena.

Alergija ne mora da znači odricanje od cveća. Ruže, lale, orhideje i hortenzije lepo izgledaju i retko prave probleme. Ponekad je dovoljno samo reći floristi za koga je buket.\

Može li se biti alergičan samo na miris cveća?
Jak miris ne izaziva pravu alergijsku reakciju kao polen, ali kod osetljivih osoba može da nadraži disajne puteve. Posledica su kijanje, glavobolja ili osećaj stezanja u grudima, posebno kod ljudi sa astmom. Zato se takvim osobama ne preporučuju zumbul, jasmin i ljiljan. Cveće blagog mirisa obično ne pravi probleme.

Da li je saksijsko cveće bezbednije od rezanog za alergičare?
Zavisi od vrste i od toga kako se biljka neguje. Saksijsko cveće ne vene brzo, ali vlažna zemlja može da razvije buđ, na koju mnogi alergičari reaguju. Rezano cveće menja se češće, pa se buđ ne stigne razviti. Za osobe osetljive na buđ bolji izbor su biljke koje se retko zalivaju.

Mogu li alergičari da drže cveće u kancelariji?
Mogu, uz pažljiv izbor biljaka. U zatvorenom prostoru sa klimom bolje je izbegavati biljke jakog mirisa i one sa mnogo polena. Sansevierija, zamiokulkas i orhideja dobro podnose kancelarijske uslove. Prašinu sa listova treba redovno brisati vlažnom krpom.

Da li deca mogu da budu alergična na cveće iz kuće?
Deca mogu imati alergiju na polen kao i odrasli, a kod male dece simptomi se ponekad mešaju sa prehladom. Ako dete stalno kija ili trlja oči u prostoriji sa cvećem, vredi skloniti buket i pratiti da li tegobe prolaze. Pojedine biljke su i otrovne ako se progutaju, pa saksije treba držati van domašaja. Pedijatar može da uputi na alergološko testiranje.

Kako se čisti polen sa odeće posle mirisanja ljiljana?
Polen ljiljana ne treba trljati, jer se tako utiskuje dublje u tkaninu. Najbolje ga je otresti ili pokupiti lepljivom trakom. Mrlja se zatim ispira hladnom vodom, bez vrele vode koja fiksira boju. Kod osetljivih tkanina mrlju je bolje odneti na hemijsko čišćenje.